Naslovna fotografija: Pinterest.com
Ne znam kako mi je Fante dosad promakao, kad piše baš onako kako ja volim da čitam, jednostavno i lijepo. Pored toga, vrlo me je zainteresovala njegova biografija. Imao je četvoro djece, bio je holivudski scenarista, ali i zavisnik od golfa i kocke, a zbog dijabetesa je izgubio vid i amputirane su mu obje noge, ali je svejedno nastavio da piše diktirajući svojoj ženi.
Fanteov alter-ego, Arturo Bandini je pisac u pokušaju (odnosno nastajanju) koji, kao i većina neafirmisanih umjetnika, gladan kao pas, gradi svoj put do zvijezda. Radnja se odvija u Los Anđelesu, naravno, a Upitaj prah je priča o siromaštvu i egzistenciji, ljubavna priča između našeg protagoniste italijanskog porijekla i meksičke konobarice, Kamile Lopez, o odnosu koji se zasniva istovremeno i na ljubavi i mržnji, o integraciji u američko društvo i borbi imigranata da ostvare čuveni američki san, o moralnim dilemama, o neiskustvu i sazrijevanju, o identitetu, o stvaranju, odnosno pisanju,..
Bandini je zaljubljen u samog sebe i svoju predstavu sebe kao velikog pisca, na momente vrlo bahat i arogantan, a opet i neko kome prijatne emocije nisu strane i ko se ne plaši da ih pokaže, lik koji se pamti i voli uprkos svim svojim manama. Meni je u svemu ovome najupečatljivija potreba za potpunom asimilacijom i oslobođenjem od italijanskog nasljeđa i nimalo naivna, usudiću se reći, studija ličnosti tokom jednog takvog, intenzivnog putovanja. I, naravno, uvijek sam očarana bogatstvom jezika u zavidnoj lakoći izražavanja.
Važno je spomenuti da je Bukovski bio veliki poštovalac Fanteovog djela, a u vrlo zanimljivom predgovoru ovoj knjizi, između ostalog, napisao je i kako je ženi s kojom je tada živio znao reći: „Ne govori mi da sam kurvin sin! Ja sam Bandini, Arturo Bandini!“ Dakle, ovo je nesumnjivo jedan vrlo ukusan književni zalogaj za sve ljubitelje Selindžera, Bukovskog, Keruaka.
Moram dodati i da sam noćas dok sam hranila bebu naletila na film snimljen po ovoj knjizi (koja je vjerovatnoća za to?). Inače, Kolin Farel, moj ne baš najomiljeniji glumac je neočekivano savršen kao Bandini (sam film nije nešto). S druge strane, kad bolje razmislim, znam da u stvarnom životu, ma koliko prilagodljiva i strpljiva, ne bih dugo imala živaca za život uz jednog Bandinija.
Za kraj samo jedan pasus kao podsjetnik na Fanteovu poetiku:
Ležali smo tu. Ubrzala je čitavu stvar svojim ruganjem, njen poljubac, težak prezir njenih usana, podsmeh u njenim očima, sve dok nisam postao kao čovek od drveta, i u meni iščezlo svako osećanje osim užasa i straha od nje, njena lepota bila je previše za mene, činilo se da je daleko lepša od mene, da je mnogo dublje ukorenjena u ovo tle od mene. Učinila je da vidim sebe kao stranca, ona je bila sve te tihe noći i visoka stabla eukaliptusa, pustinjske zvezde, zemlja i nebo, ta magla napolju, a ja sam tu došao samo sa ciljem da budem pisac, zaradim novac, postanem slavan i ostale tričarije. Bila je toliko plemenitija od mene, toliko poštenija da mi je pripala muka od samog sebe, i nisam mogao da gledam u njene tople oči, potiskivao sam drhtavicu koju su izazvale njene tamne ruke oko moga vrata i dugi prsti u mojoj kosi. Nisam je ljubio. Ona je ljubila mene, autora Kučenceta. Onda me sa obe ruke uhvatila za zglob. Priljubila je usne na dlan moje ruke. Stavila je moju ruku na svoje grudi, između dojki. Okrenula je usne ka mom licu i čekala. Ali Arturo Bandini, veliki pisac, duboko uronjen u svoju bujnu maštu, romantični Arturo Bandini, prepun bistrih rečenica, rekao je samo jedno slabašno, detinjasto Zdravo.
Lovac u žitu 
2 мишљења на “Upitaj prah”