Tananana! Tagovana sam u jednom zanimljivom upitniku od strane Živim obilje knjiga, o kojoj sam upravo saznala štošta novo, ali i shvatila da uopšte ne znam kako se ona zove (?!) zbog čega me je sad baš blam. Generalno, čini mi se da ona pomalo i želi da ostane tajanstvena, tačnije, da nije neko ko mnogo otkriva svoj privatni život što izuzetno poštujem i cijenim pogotovo zbog toga što meni to nikad ne ide od ruke (i kad svim silama nastojim da neke stvari prećutim). Elem, vrlo sam počastvovana što me je nominovala, jer je time nedvosmisleno pokazala zainteresovanost za moju ličnost, a drago mi je i zbog toga što se i ja sad mogu osjećati kao dio jedne posebne zajednice ljudi. Ranije sam, čitajući slične upitnike, potajno priželjkivala upravo ovo i to je, mogu slobodno reći, i jedan od razloga zbog kojih sam i počela pisati svoj blog, da se, za promjenu, više okružim istomišljenicima, ljudima sličnih interesovanja i afiniteta, a opet toliko različitim međusobno i drugačijim od mene, a od kojih svakodnevno mogu učiti i rasti, jer priznajem da mi je to u posljednje vrijeme mnogo nedostajalo. Živim obilje definitivno spada u ovu grupu. I još jednom veliko hvala!
Sad prelazim na pravila igra koja se moraju postaviti i ispoštovati:
- Podijeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravilnik.
- Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao.
- Reci svojim čitaocima tri stvari o sebi.
- Odgovori na postavljena pitanja.
- Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavijesti ih o tome.
- Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.
- I za kraj, malo samoreklame – podijeli link do svog najboljeg posta/postova.
Logo sam postavila kao naslovnu sliku, vjerujem da je to to. Zahvalila sam se, sad mogu otkriti nešto o sebi.
Mnogo volim da putujem i u mladosti sam dosta putovala. Trenutno me neke stvari malo ometaju u toj mojoj ljubavi, ali ona nije zaboravljena i biće nastavljena. Jako loše procjenjujem ljude, ali ono što mogu vrlo brzo o nekom zapaziti, na osnovu svega nekoliko rečenica je da li je ta osoba putovala ili ne. Sigurna sam da ste svi upoznali neke ljude koji iz prve pogode koji ste znak u horoskopu, a stoje sa vama nepun minut, da ste čuli za promućurne inspektore koji recimo na graničnom prelazu samo posmatrajući grupu putnika brzo i lako uoče prestupnika i njima slične. Elem, nije da se baš mogu porediti s njima, niti je ovo nekakva super moć, to je više kao neka moja igrica koju volim da igram kad upoznam nekoga. Naravno, sama i isključivo za sebe. Ono što sam, zapravo, htjela podijeliti s vama (ja i moje digresije) je da sam tako, putujući imala svakojakih doživljaja i anegdota, ali najznačajnija je činjenica da sam ušla u Holandiju i Švedsku bez vize. Da, da. Nekad sam bila mlada i buntovna.
Druga stvar o meni je da mnogo volim fudbal uprkos činjenici u šta se on danas pretvorio. Skupljala sam novac da idem na Svjetsko prvenstvo u Južnoafričku Republiku. Nažalost, to se nije desilo. Po osnivanju prvog ženskog fudbalskog kluba u mom gradu, počela sam i da ga treniram. Moje treniranje je čisti dokaz da čovjek, ako nešto iskreno voli i želi, može to i da nauči/savlada (ako je u pitanju vještina) bez obzira na godine. Fudbal često koristim kao metaforu za mnoge životne situacije. Zbog nezgodne povrede koljena koju sam zadobila kasnije, trenirajući nanbudo, a koja se često i pod najmanjim naporom obnavlja, danas više nisam ni približno fizički aktivna kao nekad. Možete me svakodnevno vidjeti u šetnji sa klincima, u druženju sa prirodom i povremeno na biciklu.
Mislila sam da će ovo ići lakše. Zapela sam kod treće stvari. Pokušaću sad preći na druge tačke, pa ću se na ovu vratiti kasnije, kad smislim šta ću.
Slijede odgovori na meni postavljena pitanja.
Koja ti je ekskurzija ostala u najboljoj uspomeni?
Pretpostavljam da se ovdje misli na školsku ekskurziju. Nisam išla na onu po završetku osnovne škole, jer moji nisu imali para, tako da mi je ostala ona iz četvrtog razreda. Bili smo još mali, nevini, razgirani, bez ikakvih briga i pameti. Možda je mom sjećanju na ovaj, zapravo, jednodnevni izlet, najviše doprinijela činjenica da smo poslije dobili video kasetu koju smo dugo, godinama poslije, zajedno gledali i komentarisali. Prije dvije godine, nas dvadesetak koji smo išli zajedno u razred se okupilo, na inicijativu Gorana koji je odmah po izbijanju rata izbjegao i došao u Banju Luku iz Amerike prvi put nakon 22 godine. Treba li napomenuti da smo se čak i tad, smijući se na sav glas i iz sveg srca, prisjetili upravo ovog izleta. Hit ekskurzije je bila Željka koja se, maksuz za tu priliku, pojavila sa minivalom na glavi.
Da li je postojao (ili i danas postoji) neki hobi koji podrazumeva sakupljanje nečega?
Svašta sam skupljala, od igračaka i barbika koje mi je tata kao maloj donosio po povratku sa svakog službenog puta, preko salveta koje su skupljale gotove sve djevojčice u naselju (ovu vrlo skromnu kolekciju sam sačuvala svojim kćerkama, jer sam kao mala počela od nule i uvijek bila ljubomorna na prijateljice koje bi naslijedile po nekoliko kutija od mame, starije sestre ili tetke, iako znam da moje curice to, vjerovatno, nikad neće skupljati), preko bedževa i znački, do kamenčića i zemlje sa svakog putovanja,.. Danas skupljam samo prašinu na knjigama.
Koji ti je omiljen rođak/rođaka ili bar komšija u čijoj ti je kući uvek prijatno?
Uvijek mi je lijepo kod mog brata Ilije. Inače, on je oduvijek posebna osoba u mom životu, rijetko svestrana i ambiciozna u najpozitivnijem značenju te riječi i definitivno najpozitivnija osoba koju poznajem. On je melem za svaku ranu, doza smijeha i energije koja te prosto preplavi i ispuni, on je čista inspiracija i najbolja terapija. Bojana, njegova žena i on su nevjerovatni domaćini, uvijek galantni i nasmijani i što je najvažnije neumorni. Divim se njihovoj želji da ugošćuju i onoj spontanosti i prirodnosti kojom vas osvajaju. Nemoguće je opisati atmosferu koja vlada u njihovom domu, ali znam da se svaki put osjećam prijatno i da se kući vraćam širokog osmijeha i punog srca.
Zamisli da nema nikakvih ograničenja – tvoj kompletan meni iz snova bio bi …?
Ijao. Ja sam stvarno velika poguzija što se i vidi na mojoj liniji, preciznije mojim konturama pande. Imam baš momački apetit, uživam u hrani i volim gotovo sve, posebno slatkiše. Ali sad, moja jedina želja je da mi neko drugi pripremi obrok, pa bio to samo krompir s piletinom uz zelenu salatu. Ali, ako baš mogu da biram, počela bih s nekom finom mesnom čorbom, nastavila sa krompirom ispod sača i rolovanom teletinom, pa prešla malo na lazanje i onda lagano uz cordon bleu, a na kraju bih se, kao svaki pošten sladokusac, uništila slatkišima među kojima bi bili obavezni krem brule, belgijske vafle sa jagodama i čokoladom, tiramisu s malinama, čokoladni sufle i naravno, kafa. Je li se ovo pitanje uopšte odnosilo na gastronomiju? Upravo sam izgladnila.
Volim da mislim da granice ne postoje i zato ispuniću sebi želju i upoznaću …?
Ja stvarno vjerujem da granice ne postoje i vjerujem u onu teoriju o šest stepeni razdvajanja. Trenutno nemam neku želju da nekog upoznam. Imala sam želju da upoznam Selindžera, ali kad sam otputovala u Njujork 2008. godine dok je on još bio živ, opčinjena fascinantnošću tog grada i želje da ga što više istražim i upijem, potpuno sam zaboravila na Selindžera. Ranije sam imala želju, vjerovali ili ne, da upoznam 50 Cent-a, ali valjda mi je bilo dovoljno što mi je na koncertu u Beogradu poslao poljubac. Meni i svim drugim djevojkama u publici. Sad više imam želju da upoznam neke ljude koje sam otkrila putem društvenih mreža, ali to se uglavnom i dešava.
Moja pitanja:
Kad ste se posljednji put osjećali staro i zbog čega?
Koju destinaciju želite posjetiti i zašto?
Kad ste posljednji put uradili nešto (po) prvi put i kako ste se tad osjećali?
Kako punite baterije, odnosno obnavljate vašu životnu energiju?
Imate li neki neostvaren san kojeg se još niste odrekli?
Jedno bonus pitanje, za moje čitaoce i za sve one koji imaju iskustva i odgovore. Imate li neki brz, provjeren roditeljski savjet, kao neko uputstvo za upotrebu (tinejdžera, zaljubljene školarke, svojeglavog trogodišnjaka koji neće da jede, kako podnijeti odlazak na ekskurziju, šta odgovoriti na pitanje šta je felacio, kako naučiti dijete da uvuče potkošulju u gaće), anything?
E sad, ja sam još uvijek relativno nova u svemu ovome i ne znam ni sama koga sve tagovati, jer pretpostavljam, a i uvjerila sam se da većina koje pratim, a koje bih tagovala već jeste (Prerazmišljavanje, Totally Random & Co., Živim obilje knjiga, All about my shelf), a da je iskusnijim blogerima (Despotica, Cyber Bosanka, CaraDara, LOVILY, Puella Sole) koje poznajem ovo, možda, već dosadilo. Svejedno bih voljela čuti odgovore svih navedenih, ali i svih onih koji će ovo pročitati, bili blogeri ili ne. Štaviše, najviše bih se obradovala odgovorima mojih redovnih čitalaca. A od blogera, svakako, nominujem Milku, čije tople i slikovite priče ozbiljne umjetničke vrijednosti mi redovno ispreturaju dušu i njenu VELIKU Sitničarnicu, zatim moju dragu Dušicu, čije ime potpuno odgovara njenoj nježnoj duši i emotivnom pisanju (Little Soul) i još jednog sanjara i romantičara Ivanu čiji tekstovi takođe odišu ljubavlju (The Stuff Dreams Are Made Of). Naravno, voljela bih da čujem i Borisa, vrlo zanimljivog i uspješnog mladog čovjeka, autora inspirativnih putopisa koje možete čitati na njegovom blogu Hodoljub i našeg već afirmisanog i nagrađivanog pisca, Berislava Blagojevića, kojeg imam čast da poznajem, a koji ima rijetko plemenitu dušu, onu koja se danas jedva sreće.
I sjetila sam se treće stvari o sebi, a koju sigurno ne znate. Jedno vrijeme sam išla u teretanu u kojoj je svojevremeno trenirao Žan Klod Van Dam.
Naravno, potpuno sam zaboravila na ovu posljednju stavku, a to je da podijelim link do svojih najboljih postova. Stvarno ne znam koji su najbolji, o tome odlučuju čitaoci, baš kao što ne znam zašto je recimo tekst Pet najčitanijih knjiga u 2017. godini zabilježio skoro 2.500 pregleda. Ja bih sad recimo izdvojila Knjiga ili film – pitanje je sad, Šostaković protiv (šuma) vremena i Mirisi sjećanja.
Lovac u žitu 
Bas su mi se dopali tvoji odgovori i drago mi je da ima ljudi koji putuju! 🙂 Ja sam tokom svojih 20ih putovala koliko je moja mama mogla da mi priusti, a najduze putovanje mi je bila Firenca, 13 dana, studentska razmena, gde sam je obisla uzduz i popreko, pa mi je cak i nakon toliko dana ostalo dosta toga sto nisam uspela da posetim. Najvise puta sam bila u Italiji. Cini mi se da bi tamo imalo sta da se vidi i u najzabacenijem seocetu! 😀
Bilo je jako zanimljivo citati tvoje odgovore! Srecan Uskrs i do sledeceg citanja! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Vaistinu vaskrse! Molim te pošalji mi u inbox ili na mejl svoju poštansku adresu, imam pravu knjigu za tebe. Hvala na komentarima i na čitanju. 💜
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ccc, onda svakako posjeti blog Hodoljuba. Mislim da ćeš se oduševiti njegovim putopisima, pogotovo zbog njegove ljubavi upravo prema Italiji i toplini kojom je opisuje! Uživaj. 😚
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sitničarnica je tematski zaokruženo mjesto, pa se nadam da nećeš zamjeriti ovo narušavanje ‘pravila igre’. Tim prije što ni na prste zadnje šape psa ne mogu da nabrojim lične blogove koje pratim. Ali hvala ti na ovoj nominaciji, ponajviše na svemu što te je do nje dovelo.
Tri stvari. Trebalo bi da je lako, a upravo je u Sitnicarnicu mnogo toga utkano. Ali da pokušam.. Prvo, jednom davno bila sam prevodilac na ljubavnom sastanku; ona je znala samo ruski, on samo srpski, a ja sam – sasvim logično – posredovala na engleskom; u tamnoj šumi, prateći zvuke lomnjave grančica pod nogama, hodala sam između njih dvoje, pa čučnula da „svežem pertle“, a onda nastavila malo izdvojena od njih, dok se nisam izgubila. Drugo, svojevremeno sam imala oko 50 djece. O da! Moje izviđače, „djecu sa Bugarske škole“. Sada su velike ljudotinje – roditelji, odbornici, skejt-šampioni, umjetnici, prirodnjaci..i na njih sam užasno ponosna! A treća, da (dijelom) ostanem mrvu dosljedna tebi (zamisli!), je ta da sam jednom davno prvi maj provela sa društvom na jezeru na kojem je Arnold Švarceneger zaprosio svoju tadašnju djevojku (koja je, je li, rekla „da“ u čamcu na jezeru; ali – zar je uopšte imala izbora?..). =o)
Tvoja pitanja:
1. Nisam sigurna da sam nekad, nakon nekog dešavanja ili razgovora, pomislila baš to, ali češće mi se dešavaju situacije kada pomislim da za nešto nisam više u formi, na primjer – pojurim sa dječinjim društvom loptu na lokalnom igralištu i shvatim da prebrzo gubim zrak. Ustvari, češće za neke mlađe ljude pomislim da su postali prestari za.. pa – život uopšte; kao da određene godine treba da prate specifični modusi ponašanja. Sa godinama (i onim što one nose) valjda bi trebala da dođe i svijest o dragocjenosti vremena, iskustava. Trik je, između ostalog, i u treniranju tijela da nas prati..
2. Neko vinogorje (bilo gdje, bilo čije) u vrijeme branja grožđa. Najljepše doba godine; magija od boja, mirisa; majica natopljena znojem.. Pisala sam o tome tamo u crtici Septembar. Nedostaje mi.
3. Uzela u ruku preslicu i krenula iz vune da izvučem nit. Ispalo je nešto, ali osjetila sam tugu što to nisam pokušala ranije, kada su ruke još učile bez pretjeranog miješanja kefala, a preslica bila okačena o brukvu na zidu Bakine sobe.
4. Tri stvari – izlazak iz kuće u prirodu, čitanje i slovoslaganja.
5. Da. =o)
Dovoljno si me nahvalila i reklamirala da nema potrebe da ostavljam linkove. Da barem znam valjano da zahvalim..
Pozdrav ti!
M.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Opa! Ovo za Švarcenegera! Zvuči baš nevjerovatno, kao u filmu. I ja sam nekad davno bila izviđač, ali to već znaš, nisam tvoj, doduše, mada ne bi smetalo. 😁 Sad ću morati naći tu septembarsku crticu, tvoj živopisni opis me podsjetio na onaj fini film s Kjanuom Rivsom koji prodaje one čokoladice. A ovo posredovanje pri razumijevanju zaljubljenih duša je nešto čarobno. 😚
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Draga moja, moram ti odmah reći da sam „kao na iglama“ otkad sam videla da si uradila upitnik, a ja ne mogu dati komentar od kuće (nešto mi opasno baguju wordpress blogovi, onaj njihov akaunt) pa moram čekati prvi radni dan da ti sa posla odgovorim. I, eto ga, dočekah!
Mislim da sam bar tri puta pročitala tekst i uvek nađem ponešto što mi je promaklo. Sjajni su ti odgovori! Za putovanja sam znala iz tvojih tekstova (ne baš za ludovanja sa vizama), za fudbal se nisam iznenadila, ali za Van Dama stvarno nisam imala pojma (ha, ha!)
Najmilije mi je bilo pitanje u čijoj se kući osećaš najprijatnije, a tvoj divan odgovor je tačno ono što sam i želela da pročitam! Hvala ti na tome.
A što se tiče klope … kad si počela nabrajti slatkiše, vratih se gore na moje pitanje čisto da proverim da li sam napomenula da je to jedan meni ili je ostalo neodređeno … Zaista to sve možeš pojesti za jedan ručak? Neverovatno!
I ja sam ti kao mala sakupljala salvete, kutiju najlepših još čuvam. A što se tiče prašine na knjigama, možemo da razmenjujemo duplikate.
Jesam i par puta guglala neke „strane reči i izraze“: maksuz, poguzija, 6 stepeni razdvajanja – ali volim da širim vidike!
Ono što je meni još bilo otkrovenje, pored divnih linkova koje si stavila u tekst, ko je milkamimic. Još onomad sam se jedno dva dana nakanjivala da ospem paljbu po Otelu na tvom blogu, ali me je mrzelo jer sam znala da se ne bih mogla zaustaviti. Dragi Bog posla Milku Mimić da prenese „iste moje misli“ , a ja da posle samo kažem „E, ovo sam i ja htela reći!“
A što se tiče moga identiteta, stvarno, kad pogledam iz nekog drugog ugla, ispadoh misteriozna. Ni lika, ni imena mi nigde nema.
Čak sam se u jednom trenutku osetila kao da vas sve nešto obmanjujem, kao da sam neki matori perverznjak. Ali pošto ja znam da to nije istina (sem ono matora), za ostalo me nije briga. Primarni cilj ovog mog bloga je bio jedan totalno novi, virtualni svet. Niko, apsolutno niko, od mojih prijatelja, poznanika ne zna za ovo, pa čak ni moj suprug. Nisam želela da bilo ko, ko me privatno zna, oseća bilo kakvu obavezu povodim toga. Takođe, hoću da vidim da li će me iko pronaći na netu. Sad sam već aktivirala i goodreads i instagram, tako da se šanse povećavaju. Sve fotke izrađujem sam (moja uživancija), pa me neko može provaliti po rekvizitima sa fotografija ili po knjigama.
Znam je da ću, tokom vremena, otkrivati ponešto o sebi. Neminovno je to kad se sa nekim združiš, kad na njega misliš, kad mu posvećuješ vreme. Za početak, izazvala si me onim traženjem uputstva za upotrebu dece svih uzrasta. Kako imam u tome velikog iskustva (sa izuzetno pozitivnim rezultatima) koji su došli kao rezultat jednog promišljenog kreiranja vaspitnih metoda, možda napravim jedan post na tu temu. Šta kažeš na to? Mnogo mi je za komentar!
Od srca te pozdravljam!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ha ha ha, pa sjajna si. Odgovori su iskreni, a kako si reagovala dođe mi da ih i sama još jednom pročitam. Hvala tebi što si me nominovala, a drago mi je da su ti se svidjeli. Ma ne obmanjuješ nikoga, savršeno te razumijem i ja sam se vodila sličnom mišlju u početku, ali šta ću, drugi sam tip, jedva sam dočekala da bombardujem sve koje znam ovim svojim kutkom. 😂
Što se tiče jela, stvarno sam veliki gurman i mogu puno pojesti, ali ne baš onoliko koliko sam navela, pa crkla bih. 😂 Nego me prosto krenulo kad sam počela pisati, dala sam mašti na volju, tj. nabrajala ono što dugo nisam jela i što bih voljela uskoro. S druge strane, baš ne uživam u kuhanju, a kuham svaki dan zbog klinaca i uložim toliko energije i ljubavi, a oni jedu ko vrapci.
A taj moj brat Ilija je baš poseban, primjer. Još ja nisam navela ni dio njegovog bogatog repertoara ugošćavanja. To je čista magija.
Baš si me slatko nasmijala ovim da si guglala neke riječi i izraze, ali drago mi je ako si saznala nešto novo i iole korisno.
Eto, toliko. Moram dijete u školu voditi.
A što se tiče teksta o roditeljstvu i vaspitanju, e to jedva čekam! Baš si me zaintrigirala i požuri da ga napišeš! Ako ne želiš da te uhodim i proganjam. 😂
A Milka je pravo otkrovenje!
I, da, ja ne nađoh tvoj instagram profil na stranici. Potražiću kasnije. 😚😚😚
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ok, ok ako narod toliko žudi za mojom mudrošću … (ha, ha)
Šalu na stranu, napisaću post, definitivno. Jedino mi moraš dati malo vremena, desetak dana, da dobro razmislim o svemu, da se obsetim i male dece, da sistematizujem, itd. Ne volim da počinjem stvari sa mišlju da ću popraviti posle. Volim red i smisao. I bez sve šale, mislim da imam šta da kažem na tu temu onome ko ume da sluša.
PS. kao što i sama možeš primetiti, ne patim od skromnosti. Kad sad bolje promislim, šta je to što ljudi nazivaju skromnošću, tako uzvišenom i plemenitom osobinom? Ja od toga prepoznajem samo sledeće slučajeve:
1. Lažna skromnost (jedno priča, drugo misli – cirka 60% skromnih)
2. Isprepadani svim i svačim ( ako se sad smeješ, posle ćeš da plačeš ili ako se nadaš posle možeš da se razočaraš – 30% skromnih u smejanju i nadanju)
3. Totalno tupih za sve, pa i za skromnost – 9%
4. Onaj dragulj, koji o svojim dostignućima priča tako da niko ne pomisli da se hvali, jer o njima priča sasvim obično, kao da je sve normalno, kao disanje – sjajan i sasvim svoj! – 1%. Sreća te ih nije više, umri bi od lepote.
A za instagram ide zivim_obilje_knjiga, ista žuta ruža. To mi je samo reklama za blog. Čak i nisam sve slike još stavila, ne postizavam.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Što bi rekao moj već pomenuti brat Ilija: „Skromnost je vrlina seoskih djevojaka.“
A što bi rekao Sabato (nedavno završih njegov Tunel, pa mi je svježe, nikako da napišem osvrt, ali morala sam ti naći ovaj dio):
„O sujeti ne govorim: verujem da niko nije lišen ovog značajnog pokretača ljudskog progresa. Zasmejavaju me ta gospoda kada se kite skromnošću Ajnštajna ili njemu sličnih. Odgovaram: lako je biti skroman onome ko je slavan; htedoh reći praviti se skroman. Čak i kad pretpostavljate da ona uopšte ne postoji, odjednom je otkrijete u njenom najfinijem obliku: sujeta skromnosti. Koliko puta nailazimo na takve ljude! Pa čak i čovek, pravi ili simbolični, kao Hristos, čovek pred kojim sam osećao a još i danas osećam najdublje poštovanje, izgovarao je reči koje mu je nametala sujeta ili, u najmanju ruku, ponos. A šta da kažemo o Leonu Bloju, koji se branio od optužbe da je sujetan dokazujući da je ceo život proveo služeći ljudima koji mu ne dosežu ni do kolena? Sujete ima tamo gde je najmanje očekujemo: uz dobrotu, uz samoodricanje, uz velikodušnost.“
Ima toga još, divno je on to predstavio. Elem, ja se baš radujem tom tekstu i šalim se, uzmi vremena koliko ti je potrebno!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da, i ja sam čitala Sabatov Tunel pre par godina. Baš je onakva knjiga kakve ja najviše volim: tanka i ubitačna.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Izvinjavam se sto se ubacam u vas razgovor, ali i mene interesuje to sto Zivim obilje knjiga ima da kaze na temu vaspitanja dece. 😀 I sama se vodim nekim posebnim vaspitnim modelima u vaspitanju svog deteta, i mislim da daju rezultata vec sada, ali naravno, svesna sam da tek treba da se radi. 🙂 A ovde kod Vanje zaista uzivam u tekstovima iz grupe Mamece teme i trileme. 😀 I cesto se slatko nasmejem simpaticnim situacijama! 😀 Tako da obe imate od mene veliku podrsku! O:)
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Zvezdana, neka te, ne ubacuješ se. Drago mi je ako su ti moji tekstovi iz te grupe zabavni jer to im je i cilj. Biće ih još. Uvijek ima tih situacija, toliko da ih ne stignem sve ni zapisati. 🙂 A možda nekad bude i neki ozbiljan, koristan tekst na tu temu. Prvo da nas iskusna mama misterioznog imena malo uputi. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се