О значају очувања писма и његовања језичке културе једног народа сувишно је писати. Такође, бесмислено је тражити кривце у развоју технологије и великој употреби тзв. паметних телефона, превеликој изложености другим језицима и уопште сваљивати одговорност на друге, почевши од по много чему затрованих медија, преко потпуно неконтролисаних друштвених мрежа до политичара и уопште стања у друштву. Могла бих ја сад исписивати странице о промјени система вриједности, о ниподаштавању знања и (не)квалитету формалног образовања, о томе зашто се налазимо ту гдје јесмо, али нећу.

Оно што хоћу је сталним и сликовитим примјерима указивати на кризу у којој се налази култура изражавања, а занимљивим и духовитим илустрацијама упућивати на правилно служење језиком. Брига о језику и његовој чистоти треба да буде општа, самим тим и свакодневна обавеза сваког од нас. Потреба за упућивањем на изворе који чувају природу, дух и љепоту језика није и никад не може бити пренаглашена. Дакле, без много паметовања и излажења ван контекста, за данас издвајам сљедеће, у посљедње вријеме све учесталије грешке, односно њихове правилне изразе:
1. Шта има за јело?
Приједлози (оне кратке ријечи које нису везници попут за, са, на, пред) се не могу употребљавати уз глаголе! Дакле, правилно је питати: „Шта има за јело?“ или „Шта има да се поједе?“, а не „Шта има за јести?“. Исто тако (као што каже наш чувени лингвиста, професор Телебак), ма колико да вас неко запрепашћује и излуђује својим поступцима, бар ви владајте собом и немојте реаговати овако: „Па то је за не повјеровати! Па то је за полудјети!“, него: „Па то је невјероватно! То је да човјек полуди!“
2. Ми бисмо!
Презент глагола бити гласи: Ја биХ, ти би, он би, ми биСМО, ви биСТЕ, они би.

3. Наша учитељица је строжа од ваше.
Компаратив придјева строг је строжи, а не строжији. Исто важи и за прилог строго (строже).
4. Дођите! Ми смо код куће.
Иако се традиционална породица све више губи и иако све мање посјећујемо једни друге, данас све чешће можемо чути да је неко кући. Најзанимљивије је што мало ко исправља дјецу кад одговарају да је неко остао кући умјесто код куће или у кући. Након глагола кретања правилно је да се изостави приједлог. На примјер: „Поздравите се са другарима, јер сад идемо кући. Слободно навратите касније, бићемо код куће.“ Уз глагол кретања иде датив, а уз глагол мировања генитив са приједлогом код. Према томе, идемо зубару, а били смо код зубара. Пошли смо пријатељу на славу. Били смо код пријатеља на слави.

5. С обзиром на то и то
Често се може чути и прочитати: „Обзиром да није било примједби, приједлог је усвојен. Обзиром на значај овог питања, одлучено је…“ Ако је без обзира, онда је и с обзиром (кад га има). Слично је и радити с вољом, слушати с пажњом, односно без воље и без пажње. Осим тога, само значење ријечи обзир тражи да се допуни ријечју која ће означити на што је тај обзир усмјерен. Према томе, ако вам је стало до обзира, можете га употријебити са мало више обзира према језичкој норми, те писати и говорити правилно, односно: С обзиром на то…, с обзиром на то да…, с обзиром на то што… Такође, ако нисте сигурни како се каже или ако из стилских разлога желите да избјегнете понављање, можете користити израз будући да или везнике пошто, како.

6. У вези с тим
Слично ранијем примјеру, учестала је и злоупотреба генитива са изразом у вези, па се чује у вези тога, у вези чега, у вези вашег приједлога,.. Осим што је погрешан и ружан, овај канцеларизам укоријењен у говору народа забрањују све граматике и језички приручници. Значење именице веза тражи инструментал са приједлогом са: у вези с вашим писмом, у вези с вашим приједлогом, у вези с тим.

7. Отишла је без кајања
Рекла је то без да је размислила, Учинила је то без да се покајала, Напустио их је без да је зажалио,.. Увијек се нервирам без везе! Овдје људи у посљедње вријеме као да се такмиче ко ће ово ‘без да’ више пута употријебити и то у само једном излагању, као да су претплаћени. Заједно са овом ‘истом’ из сљедећег параграфа, ‘без да’ је постала малтене поштапалица равна оној ‘овај/онај’. Каже се: Учинила је то без кајања, Отишао је а да није зажалио, Није лијепо отићи без поздрава,..

8. Бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој
Оно што ме посебно иритира је претјерана и раширена употреба замјенице исти умјесто замјеница он/она/оно и то тамо гдје јој није мјесто. Ова одлика типично административног стила је постала буквално помодарство и то преко ноћи. Користе је сви и свуда, чинећи језик накарадним, а неријетко и уносећи забуну у значење. Како стоји у језичком нормативу реченица Упитан о Ракићевој жени, оптужени је рекао да исту не познаје могла би се сматрати прихватљивом у неком записнику са саслушања и сл., али би у другим говорним ситуацијама и функционалним стиловима боље било рећи Упитан о Ракићевој жени, оптужени је рекао да је не познаје. Дакле, замјеницу исти у овој функцији треба избјегавати колико је могуће, а могуће је увијек. Са већ поменутим ‘без да’ употреба замјенице исти постала је толико учестала, те се шири попут какве заразе и то од стране учених људи који живе од комуницирања.
9. Миличина сестра
Граматике кажу, а тако говоре сви са добрим језичким осјећањем, да од именица на -ица присвојни придјеви имају завршетак -ичин: Миличин, Бранкичин, Маричин, Славичин, Љубичин, пријатељичин, колегичин, учитељичин, глумичин. Није ни мјесец „мјесеч“, али је ипак мјесечина и примамо мјесечну плату, баш као што је пшеница, а једемо пшенични хљеб упркос савјетима љекара да га треба смањити. Од овога се изузимају именице на -чица: дјевојчицин, продавачицин, кројачицин, Анчицин.
10. Рођена сам у Бањој Луци
Љепотицу Бању Луку, чак и они који је највише воле, руже погрешним изговором и писањем њеног имена: из Бања Луке, у Бања Луци, са Бања Луком. Назив града Бања Лука чини стари присвојни придјев бањ, бања, тј. банова и именица лука са значењем ливада. Ваља знати да у сложеном називу града Бања Лука обје ријечи имају свој посебан акценат и обје се мијењају по падежима: из Бање Луке, према Бањој Луци, за Бањом Луком,.. Двојак назив града наметнуо је дилеме у вези са присвојним придјевом и именицом за означавање становника града. Од једночланог назива Бањалука присвојни придјев је бањалучки, становници града су Бањалучани и Бањалучанке. Међутим, од вишечланог назива Бања Лука придјев је бањолучки, а житељи су Бањолучани и Бањолучанке (као средњошколци, спољнополитички, новосадски).
Иначе, аутор ових дивних и надасве креативних цртежа и карикатура је Бојан Јокановић, Сизиф у борби за очување српског језика и ћирилице. Обавезно посјетите и дијелите његову страницу како би правописна правила нашла пут до оних којима су намијењена. Није наодмет пратити и Српски ЧАСком, Ћирилизацију, те вриједне и мени омиљене Правописце,.. Наравно, најбоље је с времена на вријеме консултовати рјечнике, различите правописне приручнике, језичке недоумице, читати стручне књиге лингвиста, уџбенике, па и џепне спасиоце. Кад сте у дилеми, можете врло брзо пронаћи одговоре претраживањем неких од сљедећих сајтова: како се пише, писменица, српски језик, сазнај лако, опште образовање.

Наравно, сви гријешимо, сами професори језика и лектори праве лапсусе, језик се мијења и обогаћује, оно што је донедавно било неправилно постаје норма. Ја сам сваки дан у дилеми шта је правилно, који израз је љепши, може ли се нешто саопштити једноставније. Гријешим, често користим стране ријечи тамо гдје бих могла употријебити наше, повремено прибјегавам и жаргону, не љутим се кад ми се укаже на испад, штавише подстичем пријатеље да ме исправљају, не либим се исправити туђи пропуст упркос ономе што најчешће услиједи. Људски је гријешити. Истовремено, признајем да сам у овом погледу елитиста иако знам да то нема смисла и оправдања. Али, и то је људски.
Nekada je Nansen dijalog centar u Banjaluci organizovao časove (možda je bio i kurs, ali ne mogu da iskopam detalje iz pamćenja..) govorništva. Glumica iz Narodnog pozorišta Republike Srpske bila je zadužena za ono pojavno – disanje, dikciju.., a profesor Telebak za pitanja pravopisa. Iako je moj dribling sa pravopisom krenuo još iz vremena polaska u školu (učiteljica=mama, pa je uvijek insistirala na književnom izražavanju svoje djece, kako u učionici tako i van nje), ovi časovi ostaće za mene najzabavnija sretanja sa pravopisom i gramatikom uopšte. I razlog zbog kojeg je Pravopis srpskog jezika jedna od rijetkih knjiga u kućnoj biblioteci koja ne sakuplja prašinu.
Dakle, zaista se – onako lijepo, kao savršeno posložena baklava – slažem sa ovim tvojim stavovima.
Hajde sad reci da li je u pitanju lokalizam/regionalizam ili jezička katastrofa: palaĆinka/sendviĆ vs. palaČinka/sendviČ? Priznajem da prvu opciju nosim iz kuće i da mi srce ne da da je stavim u isti koš sa „sumljam vs. sumnjam“, “ jer vs. jel'“ i tome slične.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Uvijek me podsjetiš na neke lijepe dane. Tačno se sjećam naše nasmijane glumice zanosne narandžaste kose koja je držala kurs/časove retorike u Nansenu i koliko sam bila tužna što im, iz sada nepoznatih razloga, nisam mogla prisustvovati. A Telebaka obožavam. I u ovom tekstu koristim uglavnom njegova zapažanja. I nastaviću s ovakvim člancima.
Takođe me uvijek slatko nasmiješ. Budući da si navedene nazive ponijela iz kuće i to učiteljske, ne usuđujem se reći da je u pitanju jezička katastrofa. 😂 Ostavićemo to stručnjacima da razmotre. Moj tata kaže ‘palaĆinak’. Draže mi je s koliko nježnosti i strpljenja ih pripremi mojoj djeci. Izgladnih sad, a na dijeti sam. 😂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Hvala na inspiraciji! =o)
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Oh, kako volim ovu temu! Sputnjiče moj dragi, bolje nisi mogla utrefiti. Pozdravljam, od srca!
Pa, da počnem s komentarom:
Mislim da su, shodno podneblju gde živiš, mnogo zastupljeniji neki gramatički tj. pravopisni gafovi nego neki drugi. Tako, napr. ono što je tebi pod tačkom 1 i 3, ja skoro nikada nisam čula (možda na filmu).
Međutim, 2 i 4 su već takva klasika da sam doživela da me komšija ispravi zato što sam rekla da “Vodim dete doktoru”, a on će na to : “Misliš kod doktora”.
7 mi je totalni arhaizam, tako da ga neću komentarisati. Što se tiče 8, mislim da povremeno (možda i češće) koristim upravo to na šta se ti ježiš. Nemam pojma da li je to pogrešno ili samo rogobatno? (sad nemam vremena da guglam). 9 je već standardna, ukorenjena greška, koja mi se, verujem, potkrade ponekad. 10 – tvoja voljena Banja Luka! Godinama na nju nisam mislila, niti je stavljala u rečenicu. Međutim, od kada tebe sretoh … iskreno, ne usuđujem se bez gugl konsultacija.
Poslastica za kraj: 5 i 6 – moj omiljni predlog “s”. Bez obzira što se i meni potkrade ponekad, ipak ću reći: Osnovni oblik predloga je “s”, a kada je teško za izgovor dobija oblik “sa” – tzv. nepostojano a. (tačno se zna kada to može!) Simpatičan školski primer je: “Idem S bratom u šetnju. SA sestrom ne želim ići.”. Nije pravilno reći: “Idem SA bratom …”. Jeste, jeste, … vidim ga i par puta u ovom tvom tekstu ).
Bez obzira na sve, jako mi je draga tema. Molim te, nastavi. Sremna sam da rastem i da se korigujem! Pozdrav 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
I ja volim ovu temu i najviše je pišem zbog sebe jer u posljednje vrijeme sam sa svih strana bombardovana svim i svačim i nikad nisam imala toliko dilema šta je pravilno, a šta ne. Ne bih smjela napisati sa čim se sve susrećem. Zanimljivo mi je recimo čuti da je tebi ‘bez da’, kako reče, totalni arhaizam. Iako mu je upravo tu mjesto ovdje se širi poput zaraze. Strahota je slušati koliko ga ljudi koriste, kao da se takmiče ko će u jednom izlaganju više puta da ga upotrijebi, postao je skoro kao poštapalica ‘ovaj/onaj’ (ovo ću definitivno sad dodati u tekst). Pisala bih još da ovaj mali uporno ne baca loptu prema meni, ne znam što danas neće da spava. Hvala na podršci i praćenju. 😙😙😙
Свиђа ми сеСвиђа ми се