The клуб

Насловна фотографија: Glassrpske.com

Иако сам имала жељу да пишем о нашем клубу читалаца, схватила сам да то никад не бих написала овако надахнуто и пјеснички топло као наша драга Александра Маџар. Стога, уз њено одобрење преносим у цјелости текст објављен у Гласу Српске 21. априла 2018. године.

Jедини бањалучки клуб књиге Д клуб: Романима оплеменили душу, живот обогатили пријатељством

Четвртак, за неке само обичан дан у седмици, радни, нерадни, успјешан, досадан, један од оних за које једва чекамо да се заврши или да почне.

Једно је сигурно, пролазан, као и живот, али сигурно је и то да је одређеној групи људи сваки други четвртак у мјесецу истински посебан. Ти људи су чланови јединог бањалучког клуба књиге, „Д клуба“, који у просторијама Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске окупљају и дијеле виђења, осјећања и судбине јунака дјела која читају, понекад тражећи себе и људе из окружења у њима.

Фото: Гостовање наших чланова у јединој озбиљној емисији посвећеној култури, „Арт машинa“ код Јелене Којовић-Тепић.

Неки од њих се никада прије тога нису видјели, неки су били познаници, али послије неколико мјесеци дружења уз књигу, све њихове људске разлике спојене су у вриједно пријатељство, рођено читањем. Захваљујући њима, покренута је иницијатива за оснивање сличних клубова читалаца у Приједору, Зеници и Сарајеву, што је велика ствар у времену када култура дише на апаратима. Сваког другог четвртка нови члан предлаже, како је они називају, „лектиру“ коју остали морају прочитати до сљедећег виђења и активно учествовати у разговору о њој. На једном од окупљања била је и екипа „Гласа Српске“ и покушала да украде и опише дјелић страсти која се осјети у ваздуху док они говоре. А када су „затворили корице“ и вратили се из свијета слова, разговарали смо о томе шта за њих значи постојање овог клуба. Прва је почела Јана Здјелар, и то реченицом са којом су се сви сложили: „Напокон могу са неким подијелити љубав према књигама.“

Наравно, то је најједноставније, додаје Здјеларова, што може рећи.

– Искрено тих сат-два два пута мјесечно ме одморе и опусте како одавно ништа није. И хвала другарима на томе – каже она.

Међу њима је и Татјана Атлагић, која је, како каже, поново открила љубав према књигама.

– А биле су ми се чак и огадиле. Као оно из текстова у женским часописима типа „како да поново оживите страст у браку“. Е, ја саможивјела ту страст. То јест, не ја него група. Али не у браку, него према књизи – кроз смијех је казала Атлагићева.

Током сваког дружења Соња Стојичић-Грујић каже да научи нешто ново.

– Научити нешто ново од људи са којима дијелиш страст према нечему је ријетко и посебно. И још једна битна ставка, све оно што нисам добила на студијама књижевности, а о чему сам маштала када сам уписала факултет, добила сам сад, много година касније – истиче она.

Фото: Маја на једном од својих путешествија носталгично машта о дружењу с нама.

Има и оних који никад нису ишли на масаже, јогу, у велнес јер све благодети умног и физичког опуштања проналазе у „Д клубу“. Једна од њих је и Мирјана Шутиловић.

– Вратим се кући с осмијехом и жељом да што прије прочитам лектиру не би ли и нови састанак дошао што прије – додаје она.

Живот Стеве Грабовца, јединог мушкарца у „Д клубу“, његове другарице уљепшавају, наглашава он, шармантношћу, елоквентношћу и знањем на заиста префињен начин.

– На нашим окупљанима трудим се да пренесем своју љубав и страст према књигама, своје скромно знање и то заиста могу чинити опуштено, без куртоазне уштогљености. Да не говоримо сад о томе колико сам нових књига прочитао, открио неких нових аутора, па чак и открио нешто ново о већ познатом – прича он.

Фото: Стево у друштву Бекима Сејрановића на степеницама Банског двора за вријеме првог и прегенијалног Фестивала књижевности „Императив“.

Стварају се ту ти неки посебни односи, па се дешава, описује Сузана Шева, да неко кога до јуче ниси познавао може да ти прочита мисли, да искаже твоја размишљања како ни сам не би могао, да цитира нешто што си и сам подвукао у књизи.

– То ми је врхунац нашег дружења! Наши састанци оплемењују ум, хране душу и утисак послије састанка данима држи. Баш права интелектуална гозба – тако осјећа Сузана Шева.

Дружењем у „Д клубу“ Вања Шушњар-Чанковић добила је непоновљив тзв. социјални капитал, односно круг људи сличних интересовања.

– Један истовремено миран и динамичан кутак позитивне енергије и неисцрпан извор инспирације. Нећу претјерати ако кажем да сам обновила своју вјеру у људе и њихову доброту јер већ смо за ово кратко вријеме колико се познајемо прошли кроз неке ситуације које су ме увјериле и да се имам на кога ослонити кад затреба, да нисам сама у овом често суровом свијету беспоштедне борбе – искрена је Вања, која додаје да од када њих познаје чита троструко више.

Поетична је била и Данијела Делић-Мирнић.

– Зажмирите и замислите да људи сасвим случајно уђу у твој живот и онда ти уљепшају дио живота до те мјере да не можеш да дочекаш сљедећи сусрет. Моје другарице из клуба уносе сунце у сваки мој дан – прича Данијела.

Да то вријеме када прочитана књига оживи добије нову димензију истакла је Инге Робл-Максимовић.

Свако од нас је нешто друго запазио и примијетио неки детаљ, доживио причу или лик из књиге на свој начин. И нема осуђивања, ни погрешних мисли.

Сва вреднота и јесте у том богатству разноликости – сматра она.

Фото: Ми на усијаном лименом крову љетње терасе НУБ РС прослављамо рођендан наше почасне чланице Весне Мијић која нас свим срцем бодри из Сарајева.

Сандру Јанковић прво је Клуб књиге БиХ, гдје су се сви виртуелно упознали, пробудио из читалачке учмалости.

– Толико сјајних препорука и сјајних расправа о књигама морало је изњедрити и наш „живи“ клуб. Већ након првог дружења „уживо“ осјетила сам да сам дио нечег посебног – толико добре енергије, хумора, али и озбиљне анализе књига, која је неријетко мијењала првобитне утиске о прочитаном – рекла је Јанковићева.

Фото: Наша иницијаторка, администраторка, модераторка, Бог и батина Бранка која нам ових дана пркоси из Москве и вади маст оваквим фоткама.

Размјењивање књига
– Колико год били различити, имамо ту фанатичну љубав, морам искористити тај израз јер фанатично дијелимо, доносимо, размјењујемо књиге и утиске, и мислим да је ово сјајан начин да некога упознаш зато што пуно о себи говоримо на сваком састанку кроз разговоре о књигама. Сви су до неба забавни и штеде ми озбиљну лову јер од када сам у „Д клубу“ не купујем књиге, само их размјењујемо и претражујемо по библиотеци. Читам више него икад и напокон ме неко прати у том читању и није му чудно што читам три књиге у исто вријеме. Браћа и сестре по фанатизму – подијелила је своје мисли о „Д клубу“ и Бранка Шестић.

Додајем још списак оног што смо досад прочитали, па ко воли, нек изволи. Наравно, никад нисмо читали само једну књигу од предложеног аутора. Иако, признајем, двије лектире нисам прочитала, од појединих аутора са списка сам, управо захваљујући клубу, прочитала још много тога, а да не набрајам шта сам још у међувремену, подстакнута заразном енергијом групе издегустирала. За сљедећи сусрет читамо Звук ствари које падају Хуана Габријела Васкеса.

1. Књига о Милутину, Данко Поповић
2. Остаци дана, Казуо Ишигуро
3. Шум времена, Џулијан Барнс
4. Пурпурни хибискус, Чимаманда Нгози Адичи
5. Балтимор, Јелена Ленголд
6. Катедрала, Рејмонд Карвер
7. Опчињеност најгорим, Флоријан Зелер
8. Игра стаклених перли, Херман Хесе
9. Тунел, Ернесто Сабато
10. Љубав у доба колере, Габријел Гарсија Маркес
11. Лузитанија, Дејан Атанацковић
12. Стонер, Џон Вилијамс
13. Анђелин пепео, Френк Мекорт