Пушкинова брда

Насловна фотографија: Commons.wikimedia.org

Знам да ме нема ко ни кифли у Сребреници деведесетдруге, али то не значи да не читам. Кога баш занима, може да прати моје објаве на гудридсу јер ту још, кол’ко-тол’ко, стигнем прибиљежити шта сам прочитала и да ли ми се свиђа. Сад сам свратила само кратко јер овакав бисер то заслужује. Не желим да будете као ја па да га касно откријете.

Иначе, с Ломовим издањима за мене досад није било грешке. Тако сам и ове године, нормално, заломила на њиховом штанду на Фестивалу књижевности „Императив“ и између осталог тражила нешто од Сергеја Довлатова. Књижару сам рекла да нисам имала прилику да се упознам са његовим стваралаштвом и тражила препоруку од чега би било најбоље да кренем. Он је, наравно, прочитао све његово и савјетовао ми је „Пушкинова брда“. Који минут касније, Флавио ми је, кад сам се већ опредијелила, предложио „Кофер“ рекавши да је њему та омиљена, али и да је то, нормално, ствар укуса. Да сам знала да ће ми се оволико свидјети, одмах бих покуповала све (Довлатово) што су досад превели и објавили. Не само што Лом заиста продаје по приступачним, сајамским цијенама него зато што у овдашњим књижарама једва шта тог калибра можеш купити. Уласком и у најопремљенију градску књижару схватиш поразну чињеницу да је и књига одавно постала тек производ ко и сваки други.

О Довлатову ћу рећи само да пише задивљујуће интелигентно и духовито, да је много забаван и занимљив, само свој, крајње оригиналан. Да његова мјешавина руско-америчког приповиједања има невјероватан шмек. И да ми је драго што сам почела управо од ове књиге јер иако „Кофер“ ничим не заостаје квалитетом и шармом, чини ми се да не показује цијелу раскош Довлатовог талента. И ево један одломак који је мене посебно одушевио. Сигурна сам да ћете се и сами увјерити у његову изванредност. Уживајте! И занемарите оволико понављање ријечи досад и нормално.

…И минут касније, после трапавог проласка кроз ходник, угледао сам брата.
Сместио се онако како седе милиционери, агитатори и ноћни гости. Односно бочно окренут столу.
Бата је деловао снажно.
Изнад литица рамена уздизало се пурпурно лице од цигле. Његову куполу крунисала је оштра и прашњава леја прошлогодишње траве. Гипсани сводови ушију губили су се у полумраку. Бастиону широког чврстог чела недостајале су пушкарнице. Попут јарка су се црнеле размакнуте усне. Светлуцаве мочваре очију, уоквирене леденом ивицом – испитивале су. Уста без дна, као пукотина у стени, претеће су деловала.
Бата је устао и попут крстарице испружио леву руку. Умало сам зајечао кад је гвоздена менгела стегла мој длан.
Затим се бата с треском спустио на столицу која је зашкрипала. Померили су се гранитни жрвњи. Кратак снажан потрес на тренутак је претворио његово лице у руине. Усред којих је процветао и одмах увенуо – бледоцрвени цвет његовог осмеха.
Рођак се значајно представио:
– Ерих Марија.
– Борис – малаксало сам се насмешио.
– Ето, сад сте се упознали – рекла је Тања.
И отишла је да послује по кухињи.
Ћутао сам, као да се тешки терет свалио на мене. Затим сам осетио на себи поглед, хладан и тврд као пушчана цев.
Гвоздена рука спустила се на моје раме. Мој сако као да се смањио.
Сећам се, узвикнуо сам нешто бесмислено. Нешто застрашујуће интелигентно:
– Заборављате се, маестро!
– Тишина! – претеће је рекао онај који је седео наспрам мене.
И даље:
– Зашто се не жениш, битанго?! Извлачиш се, гњидо?!
„Ако је то моја савест – брзо сам помислио – онда је врло непривлачна…“

5 мишљења на “Пушкинова брда”

  1. Dovlatov mi je na spusku za probanje. Ne znam baš šta da mislim o njemu, ali ga sigurno neću zaobići.
    PS. Ovo je najsvežiji post koji sam ikad čitala! Nije bio u etru ni minutu kad sam ga se dohvatila! Pozdrav draga moja! Drago mi je da se vozdižeš polako! 🌸💞

    Liked by 1 person

  2. Jako mi ke kul što si imala priliku da pričaš sa Flaviom ja se njemu toliko divim i njegovom izdavačkom i prevodilačkom radu. Bukvalno obohavam tog čoveka. U svakom slucaju da moram obavezno potražiti nešto od Dolatova, jer verujem i tvom i Flaviovom ukusu za knjizevnost. Hvala ti što pišeš ovako dobre preporuke. 🙂 Inače čitala sam pre par dana Lovca u žitu i skroz mi je jasno zašto si tako nazvala blog knjiga je predobra i baš sam oduševljena knjigom, prosto sam htela da je nikad ne završim i da je odmah pročitam u isto vreme. :’)

    Liked by 1 person

    1. Flavio je zaista izvanredan i zanimljiv i pristupačan i imala sam tu sreću da ga viđam i povremeno razmijenimo koju tokom ovogodišnjeg Festivala književnosti „Imperativ“ na poetskim večerima i svim programskim sadržajima koje je pratio, a LOM je, naravno, naš redovni učesnik na sajamskom dijelu festivala. A znaš i sama koliko ja, isto kao i ti, cijenim njegov rad i obožavam Lomova izdanja. Dovlatov će ti se sigurno svidjeti, ne sumnjam sekunde. 😊

      Aaaaa, jesi vidjela? Baš mi je drago što te oduševio Lovac, odlična ti je ova posljednja rečenica. To je upravo to. Malo je takvih knjiga. Skoro sam pročitala nešto o Selindžeru, samo da sjednem danas-sutra da ispišem koji red. A odavno planiram jedan „ozbiljan“ tekstić o ovom osobenjaku, ali otom-potom. Hvala ti na komplimentima, drago mi je kad nekog inspirišem da pročita nešto po mom guštu. 😙

      Liked by 1 person

      1. Baš me raduje tekst o Selindzeru jedva čekam. 🙂 Jeste malo je takvih knjiga , a nisam očekivala da će mi se toliko dopasti. Moram pod hitno da pročitam još nešto npr. Freni i Zui. 🙂

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s