Архиве ознака: Сабрана Шекспирова дјела

Коју књигу бисте понијели на пусто острво?

Насловна фотографија: Mykidstime.com

Прије неколико мјесеци спровела сам емпиријско истраживање за потребе рада на тему „Има ли Шекспира у театру будућности“ који се, између осталог, бави питањима актуелности и релевантности Шекспирових драма за савремену позоришну умјетност. Једно од питања анкете подстакнуто је размишљањима професорице Филолошког факултета у Београду, Зорице Бечановић Николић у оквиру емисије Радио Телевизије Србије под називом TВ фељтон: Шекспир, савременик снимљене поводом обиљежавања 400 година од смрти највећег енглеског драматичара. Том приликом она се позива на емисију која се емитује на четвртом програму енглеског радија BBC још од 1942. године под називом „Дискови на пустом острву“, а у оквиру које гости, осим што бирају музику коју би понијели на пусто острво, треба да изаберу и једну књигу. Међутим, правила су таква да та једна књига не може бити ни Библија ни Шекспирова сабрана дјела. На питање које се тиме намеће, а то је „Да ли код Шекспира има толико узбудљивих и животно-важних садржаја који некоме могу да замијене стварни живот?“ професорица Бечановић Николић одговара потврдно: Да, живот се може провести у разговорима са Шекспиром. 

Иако није од посебног значаја за истраживање које сам спроводила, одлучила сам да уврстим ово питање у свој упитник, те ћу вам представити добијене одговоре. Љето и јесте и иако се стварни одабир литературе за плажу не може поредити са хипотетичким избором искључиво једне књиге за пусто острво на којем, вјероватно, нико од нас неће намјерно завршити, сматрам да је прилика апсолутно пригодна.

Untitled

Као што можете видјети из Графикона изнад, 23% испитаника се одлучило за Библију/Куран/другу свету књигу, 31% за Сабрана Шекспирова дјела, а преосталих 46%, од укупно 490 учесника анкете, би свој боравак на пустом острву оплеменило неком другом књигом. Одмах да нагласим да ово питање обрађујем искључиво с аспекта свих ових других књига, а не двије предложене, стога вас поштеђујем објашњења о коришћеној методологији, репрезентативности узорка, ограничењима истраживања и слично. Дакле, дескриптивна статистика одговора на ово питање је, у датим околностима, релевантна и примјењива и ван контекста.

kul-dostojevski1
Фото: Novosti.rs

Било шта од Достојевског као свој одговор навело је 12 испитаника плус 7 који би понијели Браћу Карамазове, а по један испитаник се опредијелио за Злочин и казну и Идиота.

Сабрана дјела Иве Андрића понијело би 9 учесника анкете, а поред њих једно се одлучило за Травничку хронику и још петоро за најпознатији роман нашег нобеловца, На дрини ћуприја

Дервиш и смрт је избор 7 учесника истраживања, док би Тврђаву понијело њих 6, а један учесник се, нимало нелогично, опредијелио за Селимовићево Острво

Мајстор и Маргарита се међу одговорима наводи четири пута. 

THE LITTLE PRINCE
Фото: Mycupoftea.rs

Рат и мир би понијела три испитаника, од којих један наводи духовиту опаску не би ли га коначно прочитао, а Толстојеву Ану Карењину су изабрала два учесника овог истраживања. 

Надаље, Мали принц се спомиње четири пута, Божанствена комедија и Ловац у житу двапут, баш колико и Добра знамења, а трипут су наведени Аутостоперски водич кроз галаксију, Господар прстенова и, нимало неприкладно, Робинзон Крусо. Такође, три пута се спомиње Сарамаго као аутор уз чија дјела би се могао провести живот.

Сто година самоће, са својих 8 обожавалаца, уз подршку једног који би у кофер спаковао Љубав у доба колере и другог са Сабраним Маркесовим дјелима, сврстава најпознатијег писца магијског реализма на високо мјесто радо читаних књижевника. 

One-hundred-years-solitude-0-36
Фото: Pbslearningmedia.org

Одређен број испитаника је одговорио да не може да се одлучи за само једну књигу/то је претешко питање/свакако нешто друго, али нисам сигурна шта,.. Такође, неких десетак учесника је крајње промишљено, досјетљиво или тек духовито навело сљедеће „наслове“: Како преживјети у природи/дивљини/на пустом острву/Приручник за изградњу сплава/брода/чамца/Умјетност преживљавања/Најдебљу коју имам, ако затреба за потпалу/Практична књига са савјетима за опстанак/Енциклопедија „Уради сам“ и слично.

Још неке од књига или аутора који су се нашли на овом списку су:

40 правила љубави
Бог малих ствари
Плавобради
Сарајевски Марлборо
Сабрана дјела Маргарет Атвуд/Агате Кристи
Три послератна друга
Хазарски речник
Златно руно
Чаробни бријег
Било шта од Кишона
Гетеов Фауст
Сабрана дјела Хесеа
Похвала лудости
Поезија Алексе Шантића
Време смрти
1000 зашто 1000 зато
Moby Dick
Момо Капор
Име руже
Прољећа Ивана Галеба
Игра престола
Кад су цветале тикве
Хари Потер
1Q89
Срце таме
Ruta Tannenbaum
Бесмртност
Уликс
Башта пепео
Ибзенове драме
Јадници
Јежева кућица
Гробница за Бориса Давидовича
Магареће године

p02ddtqj
Фото: BBC.co.uk

Ако неког занима:

Највише испитаника долази из Босне и Херцеговине и Србије, дјелимично из Хрватске. Ако вас, баш, занима старосна, полна и образовна структура испитаника, детаљан преглед можете видјети на приложеним графиконима. Према полној заступљености, 73% испитаница су жене, а 27% мушкарци. Трансродност смо превидјели понудити као опцију, али нико није негодовао да не може одговорити на прво питање. Наравно да би на основу оваквог учешћа полова у овој врсти истраживања било површно донијети закључак да жене читају више од мушкараца, али спомињем ово из разлога што је то, према многим параметрима, одавно већ званична статистика (На примјер, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, у прилог овој тврдњи, наводи и да је далеко више жена чланица библиотеке).

Untitled1

Што се тиче нивоа образовања учесника истраживања, овдје је важно истаћи да испитаници који су изабрали опцију основна и/или средња школа су, заправо, сами основци и средњошколци, а не популација која се није наставила школовати.

Untitled2

С овим у вези, занимљиво је споменути врсту образовања испитаника, односно рећи да је највише процената оних који су завршили студиј језика и књижевности или стекли диплому из области друштвених наука (као што су психологија, педагошке науке, економија и пословање, социологија), али није занемарив ни број испитаника који су свој позив одабрали из реда осталих хуманистичких наука (какве су историја, политичке науке, право, друштвена и економска географија и сл.).

Untitled3

Иначе, резултате овог скромног емпиријског истраживања представила сам  на Стручно-научном скупу „Каква је будућност театра – Театар и идентитет (II)“ 8. јуна 2019. године у организацији Народног позоришта Републике Српске, Академије умјетности Бања Лука и Високе школе „Banja Luka College“. Радови ће бити објављени у тематском броју Часописа „Агон“ посвећеног овом догађају. Најважнији закључак спроведеног истраживања је да ће за Шекспирове представе увијек владати велико интересовање публике, те да нема битнијих препрека за њихово постављање на сцену.