Ljubav u doba kolere

Naslovna fotografija: Vudu. com

Uh, odakle da počnem. Prije svega da objasnim ovaj uvodni uzdah. To znači da mi je laknulo što sam je konačno završila. Baš me je smorila. Mučila me je skoro mjesec dana. Čak sam juče i pored silne želje da je što prije završim kad su djeca zaspala uzela da brišem prašinu i perem prozore. Eto koliko mi je bila zanimljiva.

Inače, moram naglasiti da sam prije nekoliko godina pogledala očaj od ekranizacije ovog djela i film mi se toliko zgadio da uopšte nisam željela da uzmem knjigu. Međutim, kako je ovo toliko draga knjiga mnogim meni dragim ljudima, ljudima koje volim, čije mišljenje mnogo cijenim i koji uostalom imaju dosta sličan senzibilitet mom, odlučila sam da joj prije ili kasnije dam šansu. Ta prilika se ukazala prije nego što sam očekivala kada ju je za narednu lektiru izabrala kolegica iz čitalačkog kluba.

E sad. Da odmah razjasnim iako to svi već znate. Markes je nevjerovatan pripovijedač. Njegov stil je zadivljujuće bogat, a misli niže s takvom lakoćom da nema tog ko mu ne bi pozavidio. Mene zaista opčinjava raskoš njegovog jezika i moć zapažanja, osjećaj za detalje, a taj magijski realizam je i mene, nekog ko smatra da je čvrsto na zemlji, potpuno omađijao. Markes je u stanju da na nepune dvije stranice ispriča događaje u životu tri osobe u periodu od dvadeset godina, a da uopšte ne osjetite nepovezanost. Sve niti plete i povezuje izuzetno vješto.

04_20_Features_Marquez
Foto: Thegazelle.org

Međutim, da li sam ja prosto u posljednje vrijeme previše rasejana ili mi knjiga nije došla u pravom trenutku, ali od mene je uglavnom zahtijevala ogromnu koncentraciju. Često bi mi misli odlutale ili prosto bih gubila pažnju, pa sam se morala vraćati da provjerim šta sam pročitala. Takođe, njegovo poimanje vremena kao višedimenzionalnog i fleksibilnog, gdje se periodi od pedeset godina često preklapaju mi je zadavalo probleme. Nije da nužno volim kad su stvari hronološki jasne, ali tokom ovakvog rasutog čitanja, često sam gubila nit, pa bih se zapitala ta otkud sad opet njegova mati, kad je po mojoj računici odavno umrla ili kako sad kaže da su njih dvoje bili ljubavnici toliko godina, a navodi neke svoje godine koje, opet kažem, po mojoj računici ne odgovaraju. Naravno, svjesna sam da je to sve zbog te neke moje odbojnosti prema glavnom liku, te nisam imala živaca da se zainatim i ponovo iščitam prethodno rečeno da bih ga eventualno uhvatila kako je i on sam sve pobrkao, jer sam sigurna da nije. Markes je stvarno virtuoz svoje vrste i za to mu skidam kapu. Ovo je, ma koliko sama radnja podsjećala na zaplet jeftine sapunice i ma koliko sam se ja nakanjivala da nastavim sa čitanjem, prava književnost i, s te strane, bilo je zadovoljstvo prepustiti joj se.

Ono što mi se posebno sviđa je humor sa kojim Markes savršeno barata. U suštini, to je uglavnom onaj jednostavni, lako razumljivi, zdravi humor, ali na pravim mjestima i doziran taman koliko treba. Zatim, roman obiluje velikim životnim istinama sročenim na tako nenametljiv i prirodan način da fascinira, a to je odlika samo istinski velikih pisaca. Na momente sam poželjela da podvlačim neke od njegovih misli, ali sam shvatila da bi ih bilo pregršt, te bih one najsvježije pročitala barem još jedanput. Ako mi se bude dalo, sutra ću pokušati da pronađem neke. Koga lažem, neće mi se dati. Takođe, zanimljivo je koliko je Markes mislio o svemu i nijedan odgovor nam nije ostao dužan. Svaki put kad bih se pitala nešto, na primjer: „Pa, o čemu je on, pobogu, razmišljao kad joj je mogao maltene istog časa nakon što je izgubila muža ponovo izjaviti ljubav?!“ Markes kasnije, kad već zaboravimo na to, odgovara da je bio svjestan neprimjerenosti trenutka i izjave i objašnjava pozadinu takve odluke. To je mnogo doprinijelo da moj sveukupni utisak o svemu, a prvenstveno glavnom junaku, na kraju bude bolji nego tokom čitanja.

30595190_10155695834268090_7255675456222977216_n
Foto: Lični album

A šta mi se ne sviđa? Pa, nikako mi se ne sviđa sam Florentino Arisa. Toliko mi je ogavan i patetičan i bljutav. I iako mnogi naglašavaju kako je ovo divan ljubavni roman, ja ni u jednom trenutku nisam osjetila neku toplu i prijatnu emociju, uglavnom samo gađenje. Prijateljica u Klubu čitalaca me je pitala zar ja ne vjerujem u takvu ljubav. Naprotiv, naravno da vjerujem, ali to ne znači da mi se sviđa, jer mu Fermina Dasa nakon što ga je odbacila i pogotovo nakon što se udala, apsolutno nikad nije dala povoda da povjeruje da ona gaji ikakve romantične emocije prema njemu. To, naravno, ne znači da je on trebao tek tako odmah da odbaci svoje emocije prema njoj, ali meni je to krajnje infantilno, previše zanesenjački i platonski, nimalo u dosluhu sa stvarnosti. Začuđujuće je kako neko u svojoj glavi može da proživi čitavu romansu sa osobom koja joj ne uzvraća ljubav. To je za mene već klinički slučaj. I onda, njegova majka koja to dodatno podgrijava i podržava i prije nego što je postala dementna. I ta njegova želja da joj muž umre kako bi on ponovo imao šansu da joj se udvara. I sve te silne žene sa kojima je bio u međuvremenu. I pogotovo ona djevojčica čiji je trebao biti staratelj, a koju je zaveo i seksualno iskorištavao u svojim sedamdesetim godinama, a ona još nije znala pošteno ni pertle zavezati?!

Mogla bih ja ovako unedogled. Elem, čitanje Ljubavi u doba kolere za mene je, svakako, imalo smisla iz više razloga. Najvažnija korist je ta što sam saznala nešto o sebi. Ma koliko više naginjala realističnim naslovima i birala prvenstveno teške životne priče, shvatila sam da ja zapravo i zazirem od ovakvog, Markesovog realizma. Ne mogu reći da sam bila pretjerano oduševljena dok sam čitala recimo scene zatvora ili burgijanja i pražnjenja crijeva usljed uzbuđenja i anksioznosti ili da sam uživala čitajući riječi poput sisurine i slično. Ipak, čini mi se da je ovo više priča o neumitnom procesu starenja i samoj starosti koja je, rekla bih, predstavljena dosta autentično i vjerodostojno. Ali i priča o onoj ljubavi koja ne vene s godinama, odnosno da ma koliko to sa strane izgledalo neprikladno, da i stari ljudi mogu da se zaljubljuju sa istim žarom kao i mlađi, da mogu da vole kao emotivno zrele osobe i konačno, da vode ljubav. Ovo je, takođe, priča o životu i svim njegovim paradoksima, a posebno o nedosljednosti ljudskog ponašanja.

I da, ljubavna pisma koja su me podsjetila na ne tako ni daleku prošlost. Osjećam žal prema svima onima koji nikad nisu iskusili magiju izjavljivanja ljubavi na taj način, kao i prema svima koji tek neće spoznati strijepnju iščekivanja potpuno ogoljene duše na papiru. Nostalgično sjećanje na tajnu ljubavi iskazanu na ovakav, prevaziđen način me podsjeća na protok vremena i činjenicu da nisam toliko hrabra kao što sam mislila kad je u pitanju starenje.

7 мишљења на “Ljubav u doba kolere”

  1. Roman nisam citala, ali sad nakon citanja tvoje recenzije, nisam sigurna da cu ga ikada i citati. Da me ne shvatis pogresno, recenzija ti je odlicna! Prenela si sva svoja osecanja i impresije o delu na najbolji moguci nacin, da imam utisak kao da sam i ja citala knjigu. 😀 Ali, ne privlaci me prica o coveku koji je beznadezno zaljubljen u osobu koja mu ne uzvraca osecanja, i to decenijama, koliko sam shvatila, jer to zaista govori da sa njim onda nesto nije u redu. On je onda u konstantnom stanju patnje mada njemu mozda to ne izgleda tako. A tek detalj o odnosu sa devojcicom kojoj je staratelj! Tek tada mi se ogadio. Tako da, hvala na uvidu u knjigu, ali, cini mi se da bi mene bespotrebno uznemirila. 🙂 I jos jednom, recenzija mi se zaista jako svidela!

    Liked by 1 person

    1. Hvala Zvezdana. Kao što si dosad mogla zapaziti, ja rijetko kad pišem s namjerom da nekog podstaknem na čitanje ili da nekog odvratim od namjere da nešto pročita. Daleko od toga da, s vremena na vrijeme, ne iskoči nešto što preporučujem svima, i obrnuto, bez čega ništa u životu ne bismo propustili, pogotovo pored toliko dobrih i kvalitetnih naslova, onda to i naglasim. Ali, najčešće pišem isključivo subjektivno, o sopstvenim utiscima i doživljaju koji nije mjerodavan. A o ovoj knjizi sam pisala potpuno spontano, ne birajući riječi i ne misleći na reakcije drugih, bez mnogo argumenata, isključivo s emotivne strane, valjda zato što se radi o nepopularnom mišljenju. Markes je cijenen autor, a ova knjiga je mnogima predivna.

      Свиђа ми се

  2. Uh, odakle da počnem!
    Ovaj početna rečenica mi je jasna (i dobrodošla)!
    Ostali tekst, bogme, i nije. Ne sećam se da sam pročitala i više hvale i toliko dosade u jednom osvtrtu. Jest’ znam ja da je on nobelovac i da nije na nama (konzumentima amaterima) da dajemo sud o njegovoj vrednosti ili doprinosu, ali možemo reći: prijalo mi je ili nije mi prijalo. Taman pomislim nije ti se svidelo, a ti hvališ rečenice i humor, onda pomislim svidelo ti se, a ti veliš da ti je milije brisati prašinu ?!
    Ja sam čitala samo Sto godina samoće, pre više decenija. Nije mi se svidelo, ama baš nimalo! Sve mislim da joj dam još jednu šansu, da iz ove zrelije perspektive sagledam te rečenice i taj humor.
    Uh, kako da završim!?
    Kako se ja uopšte ne poistovećujem s likovima iz dela i potpuno mi je irelevantno da li su dobri, ljigavi, perverzni, zli, … za mene bi ovo mogla biti i preporuka za čitanje!
    Znači, recenzija je totalno uspela! Bićeš opet kuma!
    PS. ja sam ti uvek neozbiljan lik i nikad mi nije stalo da nekom nešto prigovaram ili prozivam. Sva moja pisanija su šale radi – ništa ozbiljnosti tu nema. Nešto loše cenim u poslednje vreme s kojim ljudima se mogu šaliti, te ovo pišem da mi ne uzmeš šta za zlo. Za tebe bi mi baš bilo žao. Pozdrav, do čitanja 🙂

    Liked by 1 person

    1. 😂😂😂 Bez brige, sa mnom se uvijek možeš šaliti (i na moj račun). Uglavnom nikad ne uzmem za zlo, a ako se i naljutim, što je rijetko, odmah ćeš znati, a i neće to dugo trajati. Tako da, kako god okreneš, bez brige. Ne otpisujem ljude tako lako. Drugim riječima, i kad bi poželjela, teško bi me se otarasila. 😂😂😂
      Elem, u pravu si, ali sve što sam napisala stoji. A nisam se trudila da to pojasnim. Možda bih trebala, ali nije mi se dalo. Nisam ni mislila pisati recenziju osim kratko na goodreadsu, ali pisala sam bez daha. Onda skontam kako odavno ništa nisam objavila i iako na ovaj osvrt nisam nimalo ponosna, odlučim da ga pustim.
      Dakle, smarala me je i mislila sam odustati jer mi nije bila uvjerljiva ta priča niti emocija, i jer mi je bilo teško pratiti. Čas me uvuče i progutam tri stranice, a onda se mučim i odlutam tokom narednih deset. A opet, da, divne su to rečenice, pogotovo kad ne piše o tom odnosu između njih dvoje, živopisne, raskošne, sjajan humor, velike životne istine, mnogo toga što volim, ali u formi koja mi nije odgovorala i sa zapletom koji mi nije pretjerano zanimljiv. I to, sve mi nešto žao da kao obični smrtnik propustim nešto veliko. Tu sopstvenu kontradiktornost pokušala sam objasniti kad sam napisala da mi se sviđa ta nepredvidljivost ljudskog ponašanja, jer je i knjiga puna toga. Nismo crno-bijeli, već u svima nama su tolike nijanse i sami se nekad iznenadimo sopstvenim postupcima, zar ne? Svakako, jedva sam čekala tvoj komentar i hvala ti! 😙

      Свиђа ми се

  3. Ha, ha – pratila sam tvoje huktanje na goodreadsu i htela sam da dam neku kintu da ćeš odustati od knjige! Međutim, iznenađenje! Ne, zaista mi je drago što si je napisala i to baš ovako. Ovakvi osvrti su mi uvek draži od onih „utegnutih i školovanih“, a još mi je draže što si pravi primerak onoga što se nekad zvalo raja bosanska, uvek spremna na zafrkanciju. 🙂

    Liked by 1 person

  4. Nisam nikad čitala ništa od Markesa, ali sećam se da sam pre mnogo godina pogledala početak filma rađenog po ovoj knjizi, ali mi se spavalo pa nisam nastavila da gledam, ali je to bio baš intrigantan početak i ne znam što baš nikad nisam skinula film. Ja sam oduvek imala neko predubeđenje da se meni Markes neće dopasti zbog magijskog realizma, pa sam ga izbegavala u širokom luku. Baš mi se sviđa tekst i zapravo mi se i čita sada knjiga, razumem što te nerviraju neki postupci glavnog junaka i možsa će i mene nervirati, al me isto tako zanima i ko je ta žena u koju je toliko zaljubljen.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s